Sandra Rešić, ćerka jednog od najpopularnijeg folk pevača devedesetih godina u Srbiji Amira Rešića Nina, narodski rečeno se ubija od posla nakon završetka muzičkog takmičenja “Zvezde Granda”.
Finalistkinja jedanaeste sezone nastupa i po nekoliko puta nedeljno i ne krije da redovno gostuje na privatnim proslavama širom naše zemlje. Bilo da je u pitanju svadba, krštenje ili nešto treće tog tipa, Sandra daje sve od sebe da se gosti dobro provedu, zato je domaćini uvek rado ponovo pozovu da im svojom pesmom uveliča slavlje.
Kažu tvoje kolege da si ti “majstor za dobar bakšiš”. Da li su u pravu?
“Uvek zaradim dobar bakšiš. tj. znam dobro da ga uzmem! Postavim se bratski. Ja sam najveći “brat” na svetu kad je bakšiš u pitanju. Ne pijem alkohol, a oko mene su uvek svi mrtvi pijani, kao i na svim slavljima. Pijani gosti jako vole pevačice, ali u smislu da ih pipkaju, štipkaju, da im stavljaju pare u grudi, u suknjice, itd. A tako se zaradi veoma malo para! To ti kažem, jer sam bila svedok, a sa druge strane znam svoju metodu. Tada kada te jednom pipne, više mu nisi zanimljiv i gost više ne daje pare, ali kad si “brat” i kad se praviš da piješ s njim, a u stvari piješ sok od jabuke, zagrliš ga i svaki put “živeli”, onda ide bakšiš kao od šale!”
Kada si zaradila najveći bakšiš i koliki je bio?
“Na jednoj svadbi u Novom Pazaru kum je hteo da održi zdravicu, ja mu dala mikrofon i stala iza njega. Pošto je kod njih pravilo valjda da se razbije čaša, on bacio čašu na pod, a komadići stakla odleteli meni u noge. Sve me poseče! Krene krv da šiklja na sve strane! Noge su mi bile krvave obe, katastrofa jedna. Nije bilo namerno, ali bila sam povređena. Onda se taj čovek meni silno izvinjavao i kada smo sanirali povrede, on i stari svat su me podigli na ramena. Nosili su me tako do kraja svadbe, još jedno bar dva sata. Za svaku pesmu sam dobila bakšiš od 500 evra, pa vi izračunajte koliki sam bakšiš zaradila. Oni su tako hteli da se iskupe za nezgodu. Nikada veći bakšiš nisam zaradila!”
Da li ti se dogodila na nastupu još neka neka neprijatnost poput te da ti delovi čaše završe po nogama?
“Dešava mi se na nastupima zaista sve i svašta! Dešavaju se i tuče. Radila sam bila u jednom klubu i tek u jednom momentu ceo klub se potukao! Pa da ne poveruješ! A ja za nastup dobila velike pare, stoje mi u tašni i ja sad kao treba da prekinem nastup i da pobegnem iz kluba. Ja kažem mom klavijaturisti: “Neka se oni tuku, ali ja moram da odradim svoj honorar!”. I tako je i bilo, ja pevam, oni se tuku. Prosto, to je moj posao i ja moram da ga odradim u bilo kakvim uslovima.”
Možeš li da ispričaš neku ludost sa nekog nastupa?
“Dešavalo mi se da ne znam gde i kome pevam! Nas troje dolazimo na veselje, a niko od nas ne zna šta pevamo! Ja ubeđena da pevamo svadbu, ovaj drugi da radimo krštenje, a ovaj treći da je reč o rođendanu! Ne znamo koga da najavimo, gledamo ko će ući. Niti ulaze mladenci, niti ulazi neko sa detetom… Sve do uveče do 9 sati dok nije izašla torta mi nismo imali pojma da pevamo na 18. rođendanu.”
Da li na svojim nastupima pevaš očeve pesme?
“Uvek mi na nastupu traže da pevam tatine pesme. Moj nastup ne može da prođe bez pesama “Udahni duboko”, “Donesi divlje mirise” i ostalih. I moram da kažem da najveći bakšiš dobijem za tatine pesme. Dobijem veliki bakšiš i kada otpevam neku pesmu Aleksandre Prijović.”
Kažeš da ne dozvoljavaš da gosti budu nepristojni na proslavama na kojima pevaš. Šta to podrazumeva?
“Kod mene se znaju pravila na nastupima. Pevaću i do devet ujutru, ali gosti moraju da me poštuju. Ne mogu da mi stavljaju novac u grudi, u guzu, da mi lepe novčanice na čelo! Može u ruku, mogu da mi stave lastiš oko glave na romskim svadbama, pa da tu stavljaju novčanice, nije ni to problem. Samo vulgarnosti ne dozvoljavam, moraš da me poštuješ i ja ću tebe! Pevaću koliko hoćeš i šta hoćeš. Takva sam! Pevam čak i besplatno kod nekih ljudi. Recimo, pevala sam neke proslave po nekoliko puta, uzela velike pare, bila ispoštovana, pa ako jednom nema da mi plati, nije nikakav problem. Umem stvarno da budem korektna.”
Čuli smo da je tvoja mama takođe muzički talentovana?
“Mama peva bolje i od mene, ali mnogi to ne znaju. Ona je takođe bila pevačica, ali nikad se nije otisnula u estradne vode. Njen tata nije bio za to. Deda je bio strog i nije dozvoljavao. Mama i ujak su morali da završavaju školu. “Ne možeš da ide u kafanu da budeš pevaljka”, govorio joj je. Deda je bio jedan od najboljih vojnika u Titovo vreme, bio je strog i zadrt i zato se protivio tome da se mama bavi pevanjem.”
Da li mu je smetalo što je njegova ćerka odlučila da se uda za pevača, tvog tatu Nina?
“Nije mu smetalo što se udala za pevača. Nije bio problem ni oko vere, jeste bilo malo problematično što je pevač, ali ništa strašno. “Ako misliš da je to – to, onda okej”, tako joj je govorio.”
Tvoje kolege dobijaju na društvenim mrežama putem privatnih poruka razne gadosti i gluposti. Šta te je najviše šokiralo što ti je stiglo u inboks?
“Šokira me svaki dan ponešto. Budem svaki put šokirana kada mi neko pošalje sliku polnog organa u inboks. Popiju blok i to je sve. Udvaraju mi se i žene, ima i toga. Ali dešava mi se da mi se udvara i dete od pet-šest godina. Skoro mi je neki klinac od 12, 13 godina napisao: “Ti si nešto najlepše što sam u životu video. Ja sam se u tebe zaljubio. Ne mogu da živim bez tebe”. I šta da napišeš na to? Ja se uvek lepo zahvalim i to je to.”
Kurir