9-godišnji Dima Pavlenko imao je sve što je jedno srećno dete moglo da poželi: udoban dom, roditelje pune ljubavi, divnu baku i preslatku malu sestru. Ali, jednog užasnog dana, miran život ove porodice je rasturen u trenutku.
Rat je izbio u mestu gde su živeli u Ukrajini. Dimina porodica preselila se u bakinu kuću – njen podrum bio je veći i komforniji za skrivanje od bombi. Čak i odlazak u dvorište bio je opasan.
“Primetio sam kako je moj sin odjednom porastao. Juče je igrao igrice na kompjuteru, ali kada je počeo rat, on se uozbiljio i postao je odgovoran i nije napuštao svoju malu sestricu. Kada smo izlazili napolje, on je insistirao da ide prvi – da pogleda”, rekao je Dimin otac.
Jednog dana, niko nije mogao da predvidi tragediju. napolju, sve je bilo mirno – nikakvi zvuci borbe i rata nisu se čuli. Deca, Dima i Lera, napokon su mogli da izađu u dvorište. Udisali su svež vazduh, a njihova nasmejana lica prosto su sijala od sreće. Mala Lera je odjednom bila štrecnuta kada je čula svog brata kako viče “Pazi!!!!”
Dima je bideo bombu kako pada. Gurnuo je svoju sestru na zemlju i pokrio je svojim telom, potpuno ugrožavajući svoj život. Sekundu kasnije, bila je ogromna eksplozija!
Dimin otac je istrčao napolje. Mogao je da čuje krike svog sina.
“Trčao sam ka njemu i video…njegova noga bila je skoro pa otkinuta…visila je sa njegovog tela i držala se bukvalno za niti”, rekao je otac.
Između bolnih krika, Dima je očajno pitao, “Jel ona živa? Jel diše? Jel živa?”
Dok je krvario, dečak nije mogao da prestane da pita za svoju sestru. I zahvaljujući njemu, njen život bio je spasen.
Dimin ujak je takođe istrčao napolje i “zavezao” dečakovu nogu sa prvom stvari koju je našao. Porodica je nekako uspela da dođe do bolnice i pored bombaškog napada. U automobilu, Dima je non stop ponavljao sestrino ime. Izgubio je mnogo krvi i bio je sve bleđi i bleđi. Ubrzo je izgubio svest.
Četiri doktora očajnički su pokušavali da mu spasu život. Hirurg Vladimir Strelcov priznao je da u svojih 12 godina iskustva u medicini, nikada nije video ni čuo za ovakvu priču. Svi u bolnici molili su se za malog heroja: doktori, sestre, osoblje i pacijenti.
Doktori su objasnili Diminim roditeljima da ako pokušaju da spasu njegovu nogu, postoji velika mogućnost da će se infekcija proširiti na ostatak tela. Jedina opcija je bila da je amputiraju.
Kada se dečak napokon probudio, njegovim roditeljima bilo je dozvoljeno da uđu u njegovu sobu. Otac je nervozno pokušao da pripremi svoje dete na nesrećne vesti da je izgubio nogu.
“Tata, ja sam odrastao”, rekao je Dima, “Razumem. Kada idemo kući?”
Njegov otac mogao je samo da skloni pogled u stranu, pokušavajući da sakrije suze. Pavlenko porodica više nije imala dom kome bi se vratila. Rasturen je do temelja bombom.
Dimina priča nije prošla neopaženo. Vest o ovom malom heroju se proširila kao i činjenica da mu je potrebna proteza, a ljudi su počeli da doniraju novac za njega. Za samo 3 dana, skupili su dovoljno.
Ljudi su preplavili njegovu bolničku sobu poklonima i igračkama. A ono što je najlepše, porodica Pavlenko dobila je novu kuću.
Proteza za nogu je napravljena posebno za Dimu. Sada ovaj mali heroj uči ponovo kako da hoda na rehabilitaciji. Doktori kažu da će Dima uskoro ponovo moći da trči i vrati svoj normalan život.
