Samo polovina ljudi koji padnu s trećeg sprata prežive. Pad s desetog sprata ne preživi gotovo niko. Ali, pre nešto više od devet godina perač prozora Alsides Moreno je pao sa 47. sprata i preživeo, piše BBC.
“Voleo sam da vidim prozore zaista čiste. Voleo sam sapun i vodu, voleo sam osećaj kad stisneš sunđer”, započeo je svoju ispovest Moreno.
Njegov život dramatično se promenio tokom jutra 7. decembra 2007. godine kada je zajedno sa svojim mlađim bratom Edgarom krenuo da pere prozore na 47. spratu luksuzne zgrade Solou Tauer na njujorškom Menhetnu.
Pri vrlo niskoj temperaturi njih dvojica su se popeli na 5 metara široku skelu za pranje prozora kada su popustili kablovi koji su je držali.
“Kabl na levoj strani se prvi odvojio. To je bio deo mog brata i on je pao, skroz do tla”, kaže Moreno.
Edgar je s visine od 144 metra pao u usku uličicu, a smatra se da je pre samog udara padao brzinom od 200 kilometara na sat. Pao je na drvenu ogradu koja je preplovila njegovo telo i preminuo je na licu mesta.
Uskoro je popustilo uže i na Alsidesovoj strani, pa je i on počeo da pada. Za razliku od brata, njega su vatrogasci našli na hrpi iskrivljenog metala kako stiska opremu za kontrolu skele. Još uvek je disao, a vatrogasci su prepričavali da je čak pokušavao da ustane. Prisetili su se kasnije koliko su ga oprezno pomerli, “poput jajeta”, svesni da ga jedan pogrešan pokret može usmrtiti.
Sigurnosna užad, uz sredstvo za čišćenje i kantu tople vode, naknadno su pronađeni na krovu pokraj mesta za koje je bila pričvršćena skela.
Alsides Moreno je nakon nesreće prevezen u obližnju bolnicu i stavljen u indukovanu komu. Pretrpeo je povrede mozga, karlice, gridnog koša, abdomena, slomio je rebra, desnu ruku i obe noge. Prošao je kroz veliki broj operacija, a primeo je i više od 10 litara krvi.
“Ovo je apsolutno bilo medicinsko čudo”, rekao je tada doktor Herbert Pards, šef bolnice u kojoj su Alsidesa operisali i lečili, dok je doktor Glen Azaeda iz njujorških vatrogasaca rekao da je na delu bila “viša sila”.
Tri nedelje nakon nesreće u kojoj je umro njegov brat, Alsides Moreno se probudio na sam Božić 2007. godine, a pored kreveta je bila njegova žena Rozario.
“Moj um je bio sav u magli. Nisam se sećao pada. Ali shvatio sam da je Edgar umro kada sam pogledao oko sebe i video samo moju ženu”, kaže Moreno.
Naknadna istraga utvrdila je da oprema za skele nije bila propisno održavana i da novi motorizovani kablovi, koji su spajali skelu sa zgradom, nisu bili ispravno pričvršćeni za krov. Istražitelji takođe nisu Alsidesa smatrali odgovornim za to što je bez sigurnosne opreme zakoračio na skelu, budući da je nameravao da se vrati po opremu za pranje prozora koja je još bila na krovu.
Kako je preživeo ni danas nije do kraja jasno. Da li je oprema za skele preuzela najveći deo udarca ili ga usporila u padu? Da li se on sam odbio od zgrade i tako usporio svoj pad? O tome može samo da se spekuliše. Život se za Alsidesa u tom trenutku nepovratno promenio, ali nije se završio.
Alsides je pak teško prežalio smrt svog brata.
“To je bilo strašno za mene. Edgar je živeo sa mnom u Nju Džerziju, delili smo mnogo stvari. Radio je sa mnom i umro radeći sa mnom. Mislim da sam nakon pada tugovao oko tri godine. Tek nakon toga sam se oporavio i prihvatio njegovu smrt. Bilo je to kao da sam izgubio dete jer je bio mlađi od mene”, priča Moreno.
On sam je dobio veću količinu novca kao kompenzaciju za pad i teške povrede i nakon toga se s porodicom preselio u Finiks u saveznoj državi Arizoni. Kaže da je tamošnja topla klima dobra za njegove kosti:
“Imam veliki broj ožiljaka na telu, a zbog povreda na leđima ne mogu da trčim, samo da hodam. Nisam isti kao pre nesreće. Ali hvala Bogu što mogu da hodam, to je neverovatno”, zahvalan je Moreno.
Danas 46-godišnjak, Alsides kaže da bi i danas čistio prozore da može, ali ne radi zbog zdravstvenih razloga. Problema s visinama nema, ali procenjuje da je tek 80 odsto osobe koja je bio pre pada.
“Postoje stvari koje ne radim dobro. Nekad ne završim misao ili pitanje. Ali, zato sam shvatio koliko su mi važni žena i deca. Pre nesreće sam smatrao dovoljnim da im pružim dom, hranu, potrepštine i slično… da im ništa ne fali.”
Prošle godine postao je otac četvrti put:
“Uvek se pitam zašto sam preživeo. Imam ovo dete – možda je baš on razlog, da ga odgojim i ispričam mu svoju istoriju”, zaključuje Moreno.
