Ova mediteranska biljka uspeva u toploj klimi i ne podnosi dobro preveliku količinu vode. To stablo sporog rasta može da doživi i više od 200 godina.
Rogač je poznat kao biljka koja se lako uzgaja jer ne zahteva puno pažnje, a donosi puno plodova koji imaju brojna svojstva koja se lako mogu iskoristiti za lečenje nekih bolesti.
Ova mediteranska biljka uspeva u toploj klimi i ne podnosi dobro preveliku količinu vode. To stablo sporog rasta može da doživi i više od 200 godina. Karakteristično je po svom plodu koji je u suštini mahuna duga 20 cm, koja je u početku zelene boje, a sazrevanjem prelazi u tamnosmeđu.
Najveći proizvođači rogača u svetu su Španija, Grčka, Kipar, Turska, Italija, Alžir i Tunis. Rogač sadrži brojne minerale i gvožđe, u značajnijim količinama tu je bitno napomenuti kalcijum, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i selen. Od vitamina rogač sadrži tiamin, riboflavin niacin, vitamin B6, folnu kiselinu i vitamin E.
Posebna karakteristika rogača je to što je jako sličan čokoladi, a mnogo je zdraviji, pa se često dodaje u razne poslastice i koristi u veganskoj kuhinji. Rogač isto tako izuzetno povoljno deluje na sistem za varenje. Efikasno ublažava proliv kod odojčadi i dece jer pospešuje apsorpciju vode.
Bitno je napomenuti da je rogač pokazao i izuzetna citotoksična svojstva. Brašno od klica rogača pokazalo je vrlo specifično delovanje na rak materice. Sadrži aktivne materije koje su efikasne protiv astme, i u slučajevima kad astmu uzrokuje alergija. Jedna od prednosti rogača je i što ne sadrži kofein, pa je prikladan za osobe s visokim krvnim pritiskom.
Tanini u rogaču sadrže galnu kiselinu koja je poznata po antialergijskim i antibakterijskim svojstvima. Zahvaljujući odličnom udelu kalcijuma i fosfora, može da doprinese ublažavanju tegoba ili smanjenju rizika od pojave osteoporoze, a osim toga dobar je i za desni, zube i kosti.
