Pevačica Milica Pavlović pridobila je simpatije publike tokom takmičenja „Zvezde Granda“, u kome je bila veoma zapažena zbog odličnih glasovnih mogućnosti i jedinstvenih scenskih nastupa. Dvadesetjednogodišnja lepotica oduvek je volela muziku, pa je pohađala časove pevanja i završila srednju muzičku školu. U svet estrade zakoračila je na nagovor prijatelja i zbog te odluke se nikada nije pokajala, naprotiv, prija joj medijska pažnja. Iako važi za jednu od najatraktivnijih i najlepših pevačica, još nije pronašla pravog muškarca i često naglašava da nema mnogo udvarača.
Jeste li oduvek maštali da postanete pevačica?
– Odmalena sam umesto mikrofona držala dezodorans i pevala, jer sam želela da budem pevačica. Pošto sam bila muzikalna završila sam srednju muzičku školu. Na estradu sam zakoračila slučajno, ali smatram da je to bila moja sudbina. Mnogo volim ovo što radim i uvek jedva čekam svaki novi nastup pošto volim scenu.
Odrasli ste u okolini Leskovca, zbog čega ste odlučili da se pre tri godine preselite u prestonicu?
– Želela sam da studiram i došla sam u Beograd da bih upisala Fakultet za kulturu i medije na “Megatrend” univerzitetu. Pre toga sam živela kod oca u Švajcarskoj, ali sam se vratila u Srbiju da bih se školovala, ali i zbog toga što sam jako vezana za baku i deku pa sam želela da budem blizu njih.
Koliko ste živeli u Švajcarskoj?
– U Švajcarskoj sam živela nekoliko godina, tamo sam rođena i da ne bih izgubila državljanstvo, morala sam u toj zemlji da završim srednju školu. Pre odlaska u “zemlju satova” u Leskovcu sam pohađala srednju muzičku, koju sam kasnije završavala vanredno da bih mogla da se školujem i u Švajcarskoj, gde sam pohađala dve godine gimnazije za strance. Pored toga radila sam i kod oca u štampariji, gde sam se bavila dizajnom nalepnica. To je bilo odlično iskustvo jer sam se naučila disciplini i često mi je čudno što su ljudi ovde ležerni kada je reč o poslu.
Gde ste usavršavali pevanje?
– U periodu dok sam redovno pohađala muzičku školu u Leskovcu dolazila sam u Beograd na časove kod Aleksandre Radović. To je bilo odlično iskustvo, jer ona zna da na pravi način prenese znanje. Bila sam jedan od njenih najboljih polaznika, tamo sam stekla i jedno lepo prijateljstvo sa dečkom koji me je nagovorio da se prijavim za takmičenje „Zvezde Granda“, a koji se takmiči u ovoj sezoni.
Kako ste se prijavili za „Zvezde Granda“?
– Prijavila sam se na nagovor prijatelja, koji mi je rekao da se neće prijaviti ako ne krenem sa njim, i ja sam pošla. Sudbina mi se nasmešila i mislim da bih se ceo život kajala da nisam to uradila.
Studirate li još?
– Na trećoj sam godini studija, sve ispite dajem redovno, mada ne mogu da se pohvalim odličnim prosekom. Ljudi nekada imaju predrasude prema privatnim fakultetima, ali smatram da nisu u pravu. Želim da završim fakultet iako znam da ću se baviti pevanjem.
Pevanje je vaš izbor kao profesionalni put?
– Jeste, i kada bolje razmislim, to je nešto što sam oduvek želela. Mislim da takmičenje „Zvezde Granda“ pruža odličan razvojni put svakom mladom pevaču i drago mi je što sam na taj način počela.
Vaši nastupi i pesme se razlikuju od većine pevača „Granda“, imate li podršku pretpostavljenih za vaše moderne ideje?
– Spadam u osobe koje redovno prate šta se dešava na svetskoj šou-biz sceni i trudim se da u svojim nastupima spojim pevanje, igru i glumu. U tome imam potpunu podršku moje produkcijske kuće i jako sam im zahvalna na tome.
Smatrate li da je prepoznatljivost važna za jednog pevača?
– Mislim da je jako važna. Dok je trajalo takmičenje „Zvezde Granda“ između ostalog bila sam zapažena i po mom tinejdžerskom stilu. Volim da se oblačim u skladu sa svojim godinama. S druge strane, odvajam scensku garderobu od one koju nosim privatno i često, kada pred neki nastup pogledam kako izgledam našminkana, sa frizurom i u odabranoj garderobi, čini mi se da sam druga osoba. Nameravam da negujem tinejdž stil jer dete u meni još postoji i u takvoj garderobi se najbolje osećam. I volim što je tako jer smatram da nigde ne bi trebalo žuriti.
Osmišljavate li sami garderobu za nastupe ili se konsultujete sa stilistima?
– Moja dobra prijateljica Ana Šain je i moja stilistkinja, tako da se nas dve uvek dogovaramo o izboru garderobe. Pratimo svetske trendove, ali nam je pre svega bitno da ono što nosim bude u skladu sa mojom ličnošću i muzikom koju izvodim.
Jeste li dobili poziv za „Farmu“ i hoćete li učestvovati u tom rijalitiju?
– Nisam dobila poziv iako se poslednjih dana sve više piše o mom navodnom učešću. Do toga neće doći jer imam mnogo zakazanih nastupa u narednom periodu, a i hiperaktivna sam osoba i ne bih volela da budem u izolaciji.
Nedavno ste dobili dve nagrade, koliko vam ta priznanja znače?
– Prvo sam u Osijeku na takmičenju “Folk hit godine” dobila priznanje za pesmu „Tango“, a potom sam u Banjaluci na “Oskaru popularnosti” osvojila nagradu za otkriće godine. Jako sam srećna zbog toga i bilo mi je čudno da pevam na istoj bini sa pevačima koji su mi doskora bili idoli. Radujem se tim priznanjima kao malo dete slatkišima. To mi je potvrda da sam na dobrom putu i trudiću se da budem još bolja.
Kakvi su vaši poslovni planovi?
– Planiram da tokom leta snimim jednu pesmu. Već sam zamislila i koreografiju i spot za tu numeru i nadam se da ću svoje mladalačke ideje moći da prenesem publici.
Jesu li vaši najbliži ponosni na vas?
– Moji su mnogo ponosni. Baka i deka skupljaju isečke iz svih novina i prate sve emisije u kojima gostujem. Otac je takođe veoma srećan zbog mog uspeha i svemu se raduje.
Imate veliki ožiljak na ruci, planirate li da ga uklonite?
– Ožiljak mi je mnogo smetao kada sam ga dobila jer svako voli svoje telo i ne želi da bude u ožiljcima. Želela sam da ga uklonim, ali sam se s vremenom saživela sa njim i sada ga smatram ukrasom na telu koji me podseća na neke trenutke i opominje me, jer se sve u životu dešava s razlogom.
Kako ste zadobili ožiljak?
– Imala sam saobraćajnu nesreću u blizini Ciriha. Bila sam sa drugaricom i njenim verenikom, sedela sam iza suvozača i pretrpela najozbiljnije povrede. Uključivali smo se na autoput, ali pošto guma na automobilu nije bila dobra, a i brzina kretanja nije bila prilagođena, vozač je izgubio kontrolu. Tom prilikom slomljene su mi tri kosti na ruci. Imala sam jednu operaciju odmah posle udesa, a potom još jednu po okončanju takmičenja „Zvezde Granda“. Drugi hirurški zahvat se malo iskomplikovao, pa sam morala da pauziram u poslu dva meseca, ali sada je sve u redu i vratila sam se u punom sjaju.
Po čemu pamtite vaše odrastanje?
– Rođena sam u Švajcarskoj gde sam živela u najranijem detinjstvu, ali kada su se moji roditelji razveli, prešla sam da živim sa bakom i dekom u okolini Leskovca. Imala sam divno detinjstvo i nikada ništa ne bih menjala. Oni su mi usadili neke tradicionalne vrednosti sa kojima i danas živim a, s druge strane, ja sam malo modernizovala babu i dedu, tako da smo nas troje odličan “tandem”. Neko vreme, dok sam išla u srednju školu, živela sam sa ocem sa kojima sam u odličnim odnosima i često smo zajedno.
Jeste li u kontaktu sa majkom?
– Nisam, jednostavno tako se dogodilo. Ona je posle razvoda u početku dolazalila da me vidi, a kasnije se nije mnogo interesovala za mene. Sada kada imam dvadeset jednu godinu nisu mi potrebni novi ljudi u životu. Majčinsku ljubav dobila sam od babe i dede.
