Citav zivot ides ka tome, da ce se ljudi promijeniti, da ce jednog dana shvatiti neciju pozrtvovanost prema njemu, da ce jednog dana odrasti i vidjeti koliko neko dobra za njega cini.Ama, ne! Mi smo tako primitivan i mizeran narod, da samo dok dobra cinis za njih valjas i tako se ni ne obazire na tebe.No, medjutim ne znam mozda nam takav mentalitet, ali Bogom dato da cim odlucis otici od nekoga, taj isti krene za tobom iako do prije sat, dva nije bio tu i nije mario uopste za vas.Boze, dokle? Ne razumijem ljude zaista koji stvarno nemaju pojma o radosti o tome, da ga neko neizmjerno voli i postuje, da neko i neke one najmanje sitnice cini za njih samo da bi bili sretni! Zao mi je ako jednog dana pocnem, da vjerujem u to da ne trebas nikome se “davati” u potpunosti kao osoba, jer ili ce dobrotu iskoristit ili nece mariti za vas ili pak ono trece, da ce vas zovnuti tek kada mu prodju najbolji i najludji dani njegovog zivota u kojem ima svega na pretek, pa mu vi sada trenutno ne izgledate bas toliko zanimljivi..Ali ko razmislja o trecoj soluciji jadan li je zaista, ne shvata da tada kada bude htio da vrati sve i nadoknadi, da ce taj neko vec pamet sabrati i nece tek tad on mariti za njega. Velika pouka se moze izvuci:”Dok si na vrhu gledaj sve ljude oko sebe koji ti pomazu, da ides stepenicama uspjeha, jer ne budes li ti njih tada gledao, vjeruj nece ni oni tebe kada budes silazio sa trona i stepenicama propasti i zavrsetka lijepe li ti karijere!” Pamet u glavu!
