Živeći u svijetu medija, raznih društvenih mreža, nagledala sam se svega i svačega.Od napaćene djece željne slave po svaku cijenu do onih koji kudeći druge bolje i kvalitetnije žele stići do sebi nekog nedokučivog cilja.Jako je teško kada sebi osoba postavi neke ciljeve,koje zasigurno ne može dostići ni u snu.Pored nedostatka ambicije, želje, volje i rada nedostaje tu još mnogo čega, prvenstveno kulture. Jadni li su takvi.
Da li su možda previše zaintrigirani ljudima koji se nalaze u showbizu, njihovim javnim nastupima ili šta već, ali nešto se pogrešno dešava što utiče na njih.
Da bih ugledao biljku u jednoj predivnoj vazi koja je ista takva, moraš redovno da je hraniš i zalijevaš.No, međutim ista stvar je i sa ljudima i njihovim željama. Svaku želju moraš redovno da hraniš, da bi danas sutra mogao/la reći za sebe:“Eh, to je to!Uspio/la sam!“
Odrastanje djece se loše realizuje definitivno, žalosne su ove činjenice!
Jednostavno za sebe nikada ne možeš reći da si dovoljno dobar, ili da si bolji od nekoga, jer uvijek moraš da imaš na umu da postoje ljudi koji su iznad tebe i kojima ne možeš ni prstom maknuti.Moraš da shvatiš da ako daješ neku kritiku, moraš iza sebe imati dobru obrazovnu podlogu i smisao.Kako se ono kaže „Za dobrim konjem prašina se diže!“
Ali hajde, ima još onih i starijih koji si daju za pravo da lupetaju pojma nemaju o čemu, ali ipak narod ih sluša, pa možda zato i na djecu niko ne skreće pažnju jer u biti oni misle da je to dobro.!
Za kraj ove kolumne počastit ću vas jednim meni omiljenim dijelom pjesme „Casino“: „Dok većina gubi nekima je fino!“
PIŠE:EMINA ĐELILBAŠIĆ
