Svaki dan čitam o nezaposlenosti, o stanju ove države. Ponekad se upitam jesu li samo političari krivi za sve ili postoje mladi koji ne žele biti zaposleni, koji se ne žele baviti ni s čim? Oboje. Međutim, ne želim da to bude tema ovog niti želim ružiti omladinu jer ja spadam u tu grupu. Motiv ovog je da spotaknem svoju generaciju da se uključe u raznovrsne seminare, udruženja i samim tim pomognu sebi, a i svom okruženju. Kad se vratimo unazad nekoliko godina, kad se prisjetimo ljudi koji su napustali škole zbog nekih svojih razloga i sad ih pogledamo, vidjećemo samo zaostalost i neuk prizor jednog građana. Ne kažem da upravo ti ljudi ne znaju ništa o životu, oni su nam samo pokazali da ne trebamo ponoviti njihove greške. Danas u ovoj državi ljudi sa fakultetom nisu u mogućnosti da pronađu posao, a tek oni bez fakulteta. Smatram da svi mladi, bez obzira na godine, dovoljno mogu doprinositi zajednici i edukovati se u svakom smislu i pored škole. Zašto mnogi smisao života vide u hodanju, opijanju? Zašto mnogi čekaju ” da sve padne s neba” ? Sigurna sam da se upravo takve osobe nikad nisu upustile nikad u neki rad, nikad nisu pokušali da urade nešto za sebe. Sve im je dolazilo od roditelja, njihovom zaslugom ni slučajno. To se ne smije događati. Ovaj svijet ostaje na nama i mi ga moramo razvijati na najbolji mogućni način, a da bismo ga razvijali na najbolji mogući način moramo pokazati neku dozu pismenosti, obrazovanja i želje za svim tim. Ne možemo dopustiti da naša generacija našu državu pokušaju promijeniti na ovaj način koji se sad odigrava.
PIŠE : SAJRA ČATAKOVIĆ