Boban Skrčevski i Eva Kuharik iza Jabuke kod Pančeva slave Uskrs i po Julijanskom, i po Gregorijanskom kalendaru punih pet godina koliko su u braku. Vole svoje, poštuju tuđe, a danu koji slavi Hristovo vaskrsenje najviše se raduje njihov četvorogodišnji sin Arsenije koji će poklone od Uskršnjeg zeke dobiti čak dva puta.
Neki ga zovu Uskrs, neki Vaskrs, a neki ljudi ovaj najveći hrišćanski praznik obeležavaju i dva puta. Multikonfesionalne porodice u Srbiji nisu neobičajnost, zapravo su vrlo česta pojava u našoj etnički šarenolikoj zemlji. Boban (33) je po nacionalnosti Makedonac i pravoslavne je veroispovesti, dok je Eva (29) po ocu Slovakinja i protestantske vere. Upoznali su se još kao deca jersu Evin tata Miroslav i Bobanova mama Sneža bili školski drugari. Ljubav je planula pre 12 godina, a venčali su se 2017. kada su i dobili svog sina Arsenija koji obožava Uskršnje praznike.
Za katolički jaja farbam u subotu, a za pravoslavni u petak
– Arsa svako Uskršnje jutro započinje traženjem poklona koje mu je ostavio Uskršnji zeka u dvorištu. Naručito se raduje jer slavimo i katolički, i pravoslavni Uskrs, pa dobija poklone dva puta. Kada sam bila mala, to je bio i moj omiljeni deo praznika, sam sa nestrpljenjem i uzbuđenjem čekala svaku nedelju da nađem poklone, pa se Boban često šali kako je naš Arsa isti kao i ja kada su pokloni u pitanju. Mada, koje dete nije – kaže Eva na početku.
Boban i Eva veruju da je Bog jedan i da zato u suštinskoj pripremi, organizaciji i obeležavanju dana vaskrsenja Isusa Hrista nema velikih razlika, osim jedne značajne – jaja se za pravoslavni Uskrs farbaju u petak, a katolički u subotu.
– Na veliki petak za pravoslavni Uskrs postimo, ništa ne radimo, ja farbam jaja i spremam trpezu za predstojeći praznik. Veliku subotu isto postimo i kada ustanem, sredim celu kuću i napavim kolače. Što se Uskrsa tiče, prvo što radim jeste priprema poklona za Arsu koji sakrijem u dvorištu, pa se posle kucamo jajima, jer po običaju treba da se omrsiš prvo Uskršnjim jajetom. Što se katoličkog Uskrsa tiče, za vreme preduskršnjeg posta nema muzike, poštuje se strogi post, subotom se pripremaju sitni kolači, farbaju se jaja i sve se sprema za Uskršnju trpezu. Isto tražimo poklone i kucamo se jajima – objašnjava.
Koliko se maleni Arsenije raduje što najveći hrišćanski praznik proslavlja dva puta, Evi je znano na osnovu ličnog iskustva s obzirom na to da i ona potiče iz “mešovitog braka”. Naime, Evina mama Sneža je bila pravoslavka, a otac protestant. Ipak, Bobana i Evu naslednik često pita zašto on dobija poklone dva puta, a on samo jednom.
– Otkad smo se venčali i započeli zajednički životm slavimo oba Uskrsa i zaista poštujemo i jedne, i druge običaje, koji se, u suštini, ne razlikuju previše. Kada je pravoslavni Uskrs, proslavljamo sa Bobanovom porodicom – njegovom mamom Snežom, tatom Ljupšetom, babom Micom i sestrom Sandrom, a katolički obeležavamo sa mojim najbližima, porodica je velika, pa obiđemo I mog tatu Miroslava, čika Vladu i Ljilju, njihovu decu Andreja i Lanu i baka Jeku, ali je, ipak, tradicija, otkad ja pamtim, da se katolički Uskrs provodi kod moje babe Ane u Vojlovici.
Čuvamo svoje, poštujemo tuđe
Eva se trudi da sve te običaje prenese i u svoj novi dom, a Boban je oduševljen raznolikošću koja vlada u njegovoj porodici.
– Oduvek sam voleo Uskrs i sve što nosi sa sobom. Ipak, ja nemam tako živopisna sećanja kao moja supruga, ali sam voleo vreme koje smo provodili porodično, tu lepu atmosferu koja je vladala u kući, a od momenta kada sam započeo vezu sa Evom, za svaki Uskrs smo se međusobno posećivali porodično, naše porodice su se družile i poznavale i pre nas, pa je uvek bilo druženja, hrane i pića i lepih trenutaka koji su nam u sećanju i dan – danas – kaže Boban.
Njima je veoma značajno što je svako zadržao i očuvao svoj identitet, svoju veru i običaje i srećni su što mogu međusobno da uče jedno od drugog, a onda zajedničkim snagama i svog sina Arsu.
– Bobanova porodica odlazi kod mojih za praaznike, moja dolazi kod njegovih i svi zajedno obeležavamo svaki praznik. Ipak, odlučili smo da zadržimo svoje izvorno jer je to ono sa čime smo se rodili. Mi se nismo venčali u crkvi jer ja nsiam želela da promenim svoju veru, ali divno funkcionišemo I na ovaj način. Sve je duplo, šareno, drugačije, međusobno se nadopunjujemo i za našeg Arsu je jako značajno što će sutra znati toliko kultura i običaja i to će mu samo pomoći da izraste u dobrog čoveka punog razmevanja i ljubavi prema različitim ljudima – kaže Eva na kraju.
zena.blic.rs
