Da Saša Popović i te kako brine o Grandovim pjevačima dokazuje i to što je nedavno u Grandu zaposlio starijeg sina Ace Lukasa. Lazar radi kao vozač, a želja mu je da napreduje i postane menadžer, za šta su mu sada vrata otvorena. Sve je ispalo slučajno pošto mu je Aca krajem prošle godine kupio auto kako bi se bavio transportom i dostavom i rekao mu da se sada snađe sam za gorivo pošto mu te troškove neće pokrivati, piše novi broj Sveta.
– “Voli da vozi, pa neka to i radi. Htio bi da jednog dana bude menadžer, to ga interesuje, a mnogi su avanzovali od vozača do menadžera, pa neka se i on bori. Tek mu je 21 godina, mlad je i ima vremena za sve“, objašnjava Aca, kojem je ipak krivo što mu sin nije postao fudbaler.
– “On je sve batalio, pa i to. Žao mi je, ali eto, koliko je trajalo, trajalo je. Bio je talentovan fudbaler, ali prekinuo je i upisao školu za trenera. Završio je za B licencu, sada bi trebalo da ide na praksu i da polaže za A, pa ćemo vidjeti. Mnogo voli fudbal, pa možda i bude nešto od toga. Svašta je htio, ali od svega je odustao. Kćerka Miljana završila je fakultetm ali voli da šminka i to radi u Grandu. Stvarno je dobra u tome. Sama se bori u životu, bez moje pomoći, nije bahata i radi posao kao svaka druga djevojka u Srbiji. Srećna je što se bavi onim što voli. Uspjela je sama da zarađuje za svoj život, a ima 27 godina. Mnogo je vrijedna, to me raduje“, dodaje Aca.
Njegov mlađi sin Andrej odlučio je da gradi fudbalsku karijeru, iako je u Njemačkoj, gdje je do skoro živio sa majkom Natašom, bio je jedan od najvećih teniskih talenata. Svojevremeno ga je uzela Bundes reprezentacija i bio je među tri najbolja igrača u pokrajini Baden Vitenberg među deset najboljih tenisera do dvanaest godina u Njemačkoj, ali je odustao. Aca ni sa njegovom majkom, ni sa prvom ženom Cecom nije u kontaktu, niti to želi, ali tvrdi da je djeci posvećen.
– “Nisam htio da imaju protekcije u životu samo zbog toga što su moja djeca. Odrastali su kao i sva ostala djeca, nisam htio da imaju uvjek sve što požele i što im padne na pamet, već sam ih učio da kad zasluže nešto, to će i dobiti. Naravno da sam uvijek mogao da im omogućim da imaju sve, ali šta bih time napravio. Sa trideset godina ne bi ništa radili i živjeli bi na mojoj grbači. Ovako sam im dao neke smjernice i uvijek sam tu da im pomognem.“
(Svet)
