Kako izgledaju pravila ishrane koja su potvrđena naučnim istraživanjima?
Rodni Bilton, profesor biohemije sa univerizeta u Liverpulu je proveo 15 godina istražujući šta i kako jesti da biste bili zdravi i vitki.
Jedite nezrele banane
Zelene banane, kao i cela zrna žitarica, povrće i biljna vlakna, sadrže otporni skrob. To je najbolji oblik vlakana, koja se sporije apsorbuju i daju više energije. Iako spada u ugljene hidrate, ova vrsta skroba ne podiže nivo šećera u krvi i ne predstavlja rizičnu hranu za dijabetičare. Takođe, skrob iz zelenih banana aktivira lučenje hormona glukagona, koji podstiče organizam da brže sagoreva masti.
Ako unos šećera držite na minimumu, veća je verovatnoća da postignete i održavate vitku liniju. Način na koji pripremamo hranu utiče na to koliko ćemo šećera konzumirati. Na primer, unećemo u organizam čak 25 procenata više šećera iz krompira ako ga skuvamo i napravimo pire. Krompir i drugi ugljeni hidrati sadrže dosta skroba. Kada se skrob kuva i pravi pire, više skroba se pretvara u šećer, u poređenu sa drugim načinima pripreme krompira.
To nije slučaj samo sa krompirom. Na primer, više ćete šećera iz jabuke uneti u organizam ako je skuvate i napravite od nje kašu ili pravite sok, nego ako je jedete u svežem stanju.
Pijte vodu da smanjite bolove u kičmi
Prema istraživanjima, čak 75 procenata ljudi unosi manje tečnosti u organizam nego što je dnevna preporučena doza. To ne utiče samo na liniju, već i na bolove. Naime, naučna istraživanja otkrivaju da 8 do 10 čaša vode dnevno može smanjiti bolove u kičmi i zglobovima kod 80 procenata ljudi. To je zbog toga što u slulčajevima dehidratacije tečnost u zglobovima postaje gušća i formiraju se kristali urične kiseline, koji se inače uglavnom izbacuju putem mokraće. Tako mogu nastati bolovi u zglobovima.
Pored pozitivnog uticaja na zdravlje, voda može ubrzati metabolizam i uticati pozitivno na vašu liniju.
Istraživanje koje je objavljeno 1999. godine u stručnom časopisu International Journal of Cancer, pokazalo je sa konzumiranje pet čaša vode dnevno može smanjiti rizik od raka debelog creva za 92 procenta.
Dobra hidratacija povećava protok krvi kroz jetru, čime se potencijalno kancerogene materije brže izbacuju iz organizma.
Pažljivo sa tofu sirom
Kod osoba koje unos proteina iz mesa potpuno zamene tofu sirom, može da se javi nedostatak minerala. Ova namirnica se pravi od zrna soje, koja sadrže supstancu koja se naziva fitična kiselina. Ona može da blokira apsorpciju važnih minerala, kao što su kalcijum, magnezijum, bakar, gvožđe i cink. U Japanu se zbog toga uz ovu hranu jedu i namirnice poput misoa i natoa, koji se fermentišu bakterijom Basillus subtilis. Ova bakterija smanjuje nivo fitične kiseline.
Jedite kao ljudi iz plemena Masai
Već duže vreme vlada mišljenje da previše masna hrana izaziva gojaznost. Kao posledica toga, ljudi sve više jedu prerađenu hranu, ugljene hidrate. Međutim, ishrana nekih naroda obiluje mastima, a oni su opet zdravi. Članovi plemena u Istočnoj Africi, poput Masaija, dnevno unesu i do 400 grama životinjske masti, dok se u Britaniji preporučuje 60 grama masti dnevno. Masai imaju nizak nivo holesterola i ne pate od srčanih oboljenja.
Voćni šejkovi kriju opasnost
Naš organizam ima ograničn kapacitet da prihvati visok nivo fruktoze – šećera koji je prisutan u šejkovima i smutijima, ali i u drugim zaslađivačima koji se koriste za pripremu poslastica. visok nivo fruktoze utiče na proizvodnju insulina, pa preteran unos može da izazove gojaznost i dijabetes tipa 2.
