Simpatični voditelj Voja Nedeljković samoinicijativno je bekstejdž Zvezda Granda koje svake subote od 21 sat možemo pratiti u proramu OBN TV nazvao „Soba za emocije“ i moramo reći da je stvarno bio u pravu. Da li se on priprema za nalet emocija kod pratnje takmičara koji sa njim razgovaraju i da li može da predvidi odluku žirija odgovorio nam je u intervjuu.
Kako se pripremate za „Sobu emocija“?
U suštini se ne pripremam, jer u sobi za emocije šta se desi – desi se. Ne mogu te emocije tako lako da se kontrolišu i ne znam šta me čeka. Dio emisije koji se snima u bekstejdžu ili kako ja to zovem u „sobi za emocije“ je dokumentarni dio, tu su ljudi koji prate emisiju, očekuju, nadaju se, zato ne postoji način da se pripremim, jednostavno se prepustim emocijama koje vladaju u bekstejdžu.
Drugačije se prati emisija iz bekstejdža…
Zaista drugačije, imamo četiri ogromna ekrana na kojima vidimo ono što vidi režija, jedan izlazni ekran – dakle ono što vide gledaoci, a mi još plus vidimo i žiri kako reaguje. Važno je da se kaže da mi u bekstejdžu ne čujemo šta žiri između sebe komentariše tokom pjevanja pjevača mi samo gledamo reakcije. U odnosu na prošlu sezonu sada je više jedna vruće – hladno atmosfera jer imamo „da“ i „ne“ tastere koji se smjenjuju. Žiri može da promjeni odluku iz „da“ u „ne“ i obrnuto tako da su brze promjene raspoloženja kod pratilaca.
Da li Vi možete da predvidite koji taster će žiri pritusnuti?
Posle ovoliko godina rada sam sad već ušao u glave žirija i već mogu da predvidim po njihovom govoru tela da li im se neko sviđa. Na osnovu njihovih lica mogu da pretpostavim da li će glasati „ne“ ili „da“. Mogu da naslutim, nisam uvijek u pravu 100%, ali uglavnom dobro procjenim kako će glasati.
Često zapjevate u sobi za emocije…
Nekad naiđe kandidat koji ne uvijek obje, ali bar jednu pesmu rasturi i to vas jednostavno ponese. Kada takmičar zaista zna da iznese dobro pesmu onda se to osjeti i u sobi za emocije, a i na meni. Onda su i pratioci opušteniji pa možemo da se šalimo i stvarno uživamo u izvođenju pjesme. Nekad me neka pjesma podsjeti na dio života koji je bio pre 10, 15 godina i onda me sama pjesma asocira na to nešto pa zapjevam, bez obzira da li je takmičar dobar ili ne ja se prepustim toj muzici.
Prenosite pozitivnu energiju podršci u bekstejdžu…
Pokušavam zato što imam empatiju ka tim ljudima u smislu saosjećam se njima. Osjećam njihovu želju, nadu. Nije da sam protiv njih, nije ni žiri protiv njih samo što žiri ima izvršnu odluku pa te djevojke i mladiće pušta ili ne, a ja imam što se kaže jednu stimulativnu ulogu. Treba da im pomognem da oni u bekstejdžu to sve vide i dožive. Cilj je da oni shvate šta je bilo dobro, a šta ne da mogu da napreduju, a važno je i da ja to porodicama odnosno podršci prenesem.
