Na našem portalu smo ugostili Pavle Dejanića učesnika muzičkog takmičenja Pinkove Zvezde.
Pavle je za naš portal otkrio kako su tekli njegovi prvi koraci u muzici,kako se prijavio na audiciju za Pinkove zvezde i još mnogo toga možete pročitati u nastavku.
Sudeći prema onom dok te slušamo kada pjevaš, rekli bismo da se već dugo baviš pjevanjem. Da li je to tako?
– Bavim se pevanjem nekoliko godina, imam svoj bend i to je sjajna stvar, jer mi je bavljenje muzikom u pragmatičnom smislu mnogo pomoglo da se školujem, obrazujem.
Ti si definitivno postao miljenik publike, to se vidi i po tvom Facebook profilu i usudit ću se reći kako imaš zaista pravu armiju fanova. Kako si osvojio publiku za tako kratak period, da li su možda godine te koje su uticale na to ?
– Mislim da je “armija fanova” prejaka i pretenciozna sintagma. Taj pojam se više vezuje za ljude koji su na muzičkoj sceni godinama, koji imaju neprolazne hitove, i koji nisu samo u datom trenutku prisutni na malim ekranima i radio-stanicama. Kompletan žiri PZ je tipičan primer ovoga što sam rekao. Nije mi bio cilj nikoga da “osvajam”. Ako su ljudi prepoznali emociju i energiju koju pružam na bini, mogu reći da sam zbog toga presrećan. Do neba hvala svima koji me podržavaju, jos više onima koji mi upućuju korisne kritike, jer se od tapsača po ramenu ne može napredovati.
Kako si došao na ideju da se prijaviš na PINKOVE ZVEZDE ?
– Hteo sam da moj doživljaj muzike i način intepretacije dovedem pred jedan ozbiljniji sud i test, i pojavljivanje na jednom ovakvom sjajnom takmičenju mi se učinilo kao dobra prilika za to.
Oduševio si publiku, a i žiri , kakva su tvoja očekivanja na Pinkovim zvezdama ?
– Samo želim da budem svoj, da maksimalno uživam u svakoj emisiji, u druženju sa svim ovim sjajnim mladim, talentovanim ljudima. Konkurencija je velika, žiri je ozbiljan i autoritativan. Ogroman je uspeh i ovaj plasman u treći krug. Skok pa hop, korak po korak, pa kako bude.
Kakav je osjećaj kada stojiš pred žirijem i čekaš komentare? Da li ti laskaju pohvale, a kako prihvatiš kritike?
– Prokomentarisah u drugom pitanju kako gledam na pohvale i kritike. Dodao bih samo da je najbitnije kod percepcije i jednih i drugih čvrsto biti pripijen na zemlju. Sa četiri magneta, imam obilaj da kažem. Osećaj dok sam pred žirijem je sličan onome kada ste na fakultetu na ispitu pred eminentnim profesorom: raduje vas kad nagrade znanje, ali vas isto tako grebe sumnja da biste mogli da razočarate jednu takvu veličinu. Samo što su ovde u pitanju pet veličina. Četiri pevacke, i najcitiranija žena na Balkanu.
Da li se pribojavaš ako recimo postaneš prepoznatljivo ime muzičke scene tog svijeta, svijeta šoubiznisa u koji već lagano koračaš ? Ipak, nije to samo mikrofon u ruke i pjevati, to je itekako zanimljivo publici, no mediji bi mogli da se sem tvojih muzičkih kvaliteta zainteresuju i za tvoj privatni život ?
– Mislim da je prerano govoriti o tome, jer nemam nikakva iskustva sa “dobrim” i “lošim” novinarima. Ali ne verujem da bi mi smetalo da otkrijem nešto iz svog privatnog života, ako će to usrećiti ljude koji vole i poštuju moj rad. Sve dok to ne narušava integritet i mir moje porodice i najbližih.
Kako je zabavljati publiku u nekom lokalu, da li imas nastupa i gdje te tvoji fanovi mogu uskoro vidjeti ?
– Eh, na moju svirku morate da dođete! Ja živu svirku doživljavam kao način da učinim ljude srećnim i raspevanim u datom trenutku, bilo to obično subotnje veče u klubu, ili najvažniji dan u životu jednog para – venčanje. Ja svaku pesmu koju pevam pokušavam da živim, da osetim, i moje ponašanje na sceni najviše zavisi od toga. Iskren pristup tom trominutnom fenomenu je nešto najbitnije za bavljenje ovim pozivom. Ako vi ne uživate u onome što radite, neće ni slušalac. Potražiti će novog izvođača za slušanje, a vi ostajete licemer.Što se tiče svirki, obaveštenja stoje na mom fejsbuk profilu.
Pohvalno je da tvoj grad posjeduje ovako veliki talenat kao što si ti. Da li se smatraš dobrim promotorom svog grada?
– Pored mog imena piše “Šabac” zbog mesta rođenja. Ja nisam Šapčanin, već iz sela Uzveca koje je blizu Šapca , srce Mačve. Ponosan sam ako me ljudi iz mog okruženja smatraju dobrim promoterom, ja radim najbolje što mogu. A znam da su uz mene ne samo moje Uzvece i Šabac, nego i moj Bogatić, moja Sremska Mitrovica, Kočeljeva, Vladimirci, i Novi Sad, grad moje mladosti.
I za kraj poruka za sve naše vjerne čitaoce !
– Verujte u sebe, živite svoj san! Volite i budite voljeni! Ne dozvolite da globalne gluposti utiču na vašu internu sreću, jer je život samo jedan. Imajte vremena za muziku, jer je ona od zemlje do neba, i njena moć je neverovatna. Nađite vremena za smeh to je muzika duše.
