Imao sam izuzetnu čast upoznati pjesnika čije su pjesme obilježile moje najranije djetinjstvo. Generacije i generacije mladih na prostorima bivše nam države, rasle su uz njegove pjesme . Slušali smo ih i izgovarali misleći pri tom da nas jedino veliki Ršum razumije
«DETE NIJE DETE
IGRAČKA ZA STRINE I TETE
DETE JE DETE
DA GA VOLITE I RAZUMETE»
Sad već svi znate, oznojen od uzbuđenja, sjedim sa Ljubivojem Ršumovićem – Ršumom
Iako vidno umoran, ljubazno se odazvao mojoj molbi da mi odgovori na nekoliko pitanja. Njegove odgovore prenosim u potpunosti.
Piše: Ognjen Oggo Krivošić
Našao sam podatak da ste napisali 15.000 pjesama i izdali 72 knjige.
Možete li mi reći je li taj podatak točan i odakle vam tolika inspiracija i energija?
Podatak o napisanim pesmama je tačan. Jednom prilikom, pod pritiskom dečjih pitanja, bio sam upitan koliko sam za njih napisao pesama za ovih 60 godina od kad ozbiljno pišem pesme za decu. Seo sam, izračunao i došao do do saznanja da je to negde oko 15 000 pesama.
Naravno, nisu se sve mogle naći u knjigama, ali 4 do 5 hiljada sigurno se nalaze u mojim zbirkama pesama za decu. Ne može i ne mora sve što čovek napiše da bude u knjigama, ponešto se piše samo radi vežbe, a i radi treninga.
Što se tiče knjiga, malo ste u zaostatku, jer ovih dana mi je izašla 86. knjiga.
O Vašim emisijama za djecu su izricani samo hvalospjevi. Mislim da nema onih koji ne znaju za Fore i fazone. Jeste li još aktivni na tom planu.
Već neko vreme se u Srbiji reprizira serijal Fazona i fora, i to je neka vrsta najave o mogućem snimanju novih epizoda, još barem dve ili tri serije. Naravno, dobar se projekt ne može napraviti bez novca.
Nisam za to da se snima pošto – poto i po svaku cenu. Nije dovoljno da se samo okači kesa u ugao studija, kesa sponzora koji prodaje neki proizvod za decu , te da se na snimanje dovede nekolicina dece i jedan glumac, koji će sa njima razgovarati o bilo čemu, uglavnom o ničemu.
Od kada su televizije privatizovane, a i sami znamo da privatovizije novce ne ulažu tamo gde mu se neće povratiti i gde misle da ne treba, a pogrešno misle, to je valjda svima očito jasno. Nemaju oni svest da obrazuju i odgajaju o vlastitom trošku tuđu decu i mlade naraštaje.
Što mislite o današnjim TV emisijama za djecu?
Nemam neki veliki uvid, zato što tih emisija za decu, da budem iskren, i nema.
Znam i da ste dobitnik UNESCO-ve nagrade za «Bukvar dečjih prava». Mislite li da se radi dovoljno na podizanju svijesti o pravima djeteta?
Pa dobro! Celi svet se ubi proklamujući nešto što je naravno, što su UN već odavno Konvencijom o pravima deteta također proklamovali, i ja bih rekao, naredili svakoj državi koja potpiše tu konvenciju i ratifikuje, da mora u svojoj zakone, u svoj svakodnevni život ugraditi sve te odredbe o dečjim pravima. Naravno, deca se moraju na adekvatan način upoznati sa njihovim pravima, to je član 42. Konvencije.
E sad to što to zemlje sa prostora bivše Jugoslavije po svom običaju potpišu, ratifikuju, a onda ne poštuju, to je sad druga stvar.
Što je po Vama najbitnije u odgoju i obrazovanju najmlađih?
Što je najbitnije teško je reći. Deca su uglavnom u najranijem periodu, dakle u onom periodu u kojem se formira ličnost čoveka, prepušteni roditeljima…
Roditelji su u velikim problemima, egzistencijalnim mahom, a ako nemaju tih problema ovi malo imućniji, onda su u nekim drugim. U potpunom neznanju, od svoje dece prave kućne ljubimce, a ne ljude i to je velika nevolja.
Ako se dete u djetinjstvu, znači u onom detinjstvu o kome Lav Tolstoj kaže: «Između mene i petogodišnjeg deteta je samo jedan korak, ali između novorođenčeta i petogodišnjeg deteta je zaprepašćujuća razdaljina»,u toj zaprepašćujućoj razdaljini o kojoj govori stari grof Tolstoj, formira se ličnost čoveka. U toj zaprepašćujućoj razdaljini deca su prepuštena nama roditeljima, totalnim amaterima u odgoju djece.
Siguran sam da će Vas danas gledati i slušati mnogi mladi, a i oni stariji. Hoćete li još kojem gradu u BiH priuštiti uživanje u Vašem prisustvu?
Poslednjih meseci bio nekoliko puta u gradovima RS i Federacije. Uglavnom, idemo tamo gdje se dogovorimo sa lokalnom uprvom, jer insistiram da deca ne plaćaju ako je ikako moguće, nego da to plati država, odnosno da grad časti decu takvim susretom. Kod lokalnih vlasti uglavnom nailazim na razumevanje za dogovor takvih druženja.
Druženje sa osnovnoškolcima koje je uslijedilo po završetku ovog intervjua, trajalo je dulje od predviđenih 60 minuta. Zajedno su se pjevale i recitirale najpoznatije Ršumove pjesme. Onim starijima, poznati stihovi su izmamili i suze. Raduje što i najmlađima, stihovi poznatog pjesnika nisu nepoznanica.
Zbog nedovoljne obaviještenosti, velika sala Doma kulture u Drvaru nije u potpunosti bila ispunjena, pa je znatan broj onih koji su zažalili zbog propuštenog događaja.
«DETE MORAŠ DA POSMATRAŠ
AL’ MU NE SMEŠ NA PUT STATI
ŠTO GA PRE ČOVEKOM SMATRAŠ
PRE ĆE ČOVEK I POSTATI»
izvor:Senzacija.ba/e-turneja.com
